Mario Puzo - Zakon cutanja (j.serbski).doc

Mario Puzo

ZAKON CUTANJA

Mina Krsmanovic

Copyright© 2000 by Mario PUZO Copyright ©2001

za srpsko izdanje by LAGUNA

Prolog 1967.

Omerta:

Sicilijanski zakon cutanja koji zabranjuje odavanje

informacija o zlocinima za koje se smatra da se ticu samo

onih koji su u njima ucestvovali.

              World Book Dictionary

U selu koje su cinile kamene kuce, Kastelamare del Golfo, zagledanom u tamni Sicilijanski Mediteran, veliki don Mafije lezao je na samrti. Vincenco Zino bio je castan covek, koji je za svog zivota bio voljen zbog svog pravednog i nepristrasnog rasudivanja, pomoci onima kojima je bila potrebna, ali i neu-moljivog kaznjavanja onih koji su se usudili da se suprostave njegovoj volji.

   Pored njega nalazila su se trojica njegovih t>ivsih sledbenika, od kojih je svaki uspeo da ostvari sopstvenu moc i polozaj: Rejmonde Aprile sa Sicilije i iz Njujorka, Oktavio Bjanko iz Palerma i Benito Kraksi iz Cikaga. Svaki ponaosob dugovao mu je jos jednu, poslednju uslugu.

   Don Zino bio je poslednji od pravih sefova Mafije, koji se pridrzavao starih obicaja tokom celog svog zivota. Imao je udela u svim poslovima , ali nikad u drogi, prostituciji ili bilo kom drugom kriminalu. Nikada siromasan covek koji je dosao na njegov prag da moli za novae nije otisao praznih ruku. Ispravljao je nepravde u zakonu - najvisi sudija na Siciliji mogao je da presuduje, ali ako je pravda bila na vasoj strani, don Zino bi stavio veto na tu presudu snagom svoje volje i oruzja.

   Nijedan od mladih udvaraca nije mogao da ostavi cerku siromasnog seljaka, a da ga don Zino ne ubedi da stupi u brak. Nijedna banka nije mogla da odbije bespomocnog farmera, a da don Zino ne intervenise postavljajuci stvari na svoje mesto.

8

Mario Puzo

Nijedan momak koji je bio zeljan fakultetskog obrazovanja nije mogao da bude odbijen zbog nedostatka novca ili kvalifikacija. Ukoliko su bili u vezi s njegovim klanom, njihovi snovi bili bi ispunjeni. Zakoni iz Rima nikada nisu mogli da opravdaju tradiciju Sicilije, pa stoga nisu ni mogli da budu punovazni; don Zino bi ih nadglasao, bez obzira na sve.

   Medutim, don je bio u svojim osamdesetim i tokom proteklih nekoliko godina njegova moc pocela je da slabi. Podlegao je slabosti da ozeni veoma lepu mladu devojku, koja je rodila zdravo musko dete i umrla na porodaju. Njegov sin imao je sada dve godine. Starac je, znajuci da mu se kraj blizi i da ce se bez njega klan raspasti zbog mnogo mocnijih klanova Korleone i Klerikuzija, razmisljao o buducnosti svog sina.

    Sada se zahvaljivao trojici svojih prijatelja na ljubaznosti i postovanju koje su mu ukazali preSavsi tolike kilometre da bi saslusali njegovu molbu. Saopstio im je da bi zeleo da njegov mladi sin Astore bude odveden na neko sigurno mesto gde ce biti podizan pod drugacijim okolnostima, ali i u tradiciji coveka od casti, kao sto je on.

    'Mogu da umrem ciste savesti', kazao je, iako su njegovi pri-jatelji znlli da je tokom svog zivota odlucivao o smrti stotina Ijudi, 'ako se pobrinem za sigurnost svog sina. Jer u ovom dvo-godisnjaku nazirem srce i dusu pravog Mafioza, redak i skoro nestao kvalitet.'

   Rekao im je da bi zeleo da izabere jednog od njih trojice da bude staratelj ovom neobicnom detetu, kao i da bi s ovom odgovornoscu sledile bogate nagrade.

   'Cudno je to', rece don Zino, zamagljenog pogleda.Trema tradiciji, trebalo bi da je prvi sin pravi Mafiozo. Mada, u mom slucaju, morao sam da doguram do osamdesete da bi mi se san ostvario. Nisam sujeveran covek, ali da jesam, mogao bih da poverujem da je ovo dete izraslo iz same Sicilijanske zemlje. Njegove oci zelene su kao masline koje rastu na mojim najboljim stablima. Poseduje sicilijanski osecaj za romantiku, melodiju, srecu.  Ipak, kada ga neko uvredi,  ne zaboravlja, koliko god daje mlad. Ali mora biti usmeren.'

'Dakle, sta zelis od nas, don Zino?' upita Kraksi. 'Rado bih uzeo tvoje dete i podizao ga kao svoje.'

   Bjanko pogleda Kraksija skoro uvredeno. 'Znam decaka od dana kada je roden. Blizak sam mu. Ja cu ga uzeti kao svoje rodeno.'

Rejmonde Aprile je posmatrao don Zina, ne rekavsi nista.

'A ti, Rejmondo?' upita don Zino.

Aprile rece: 'Ako mene odaberes, tvoj sin ce biti moj sin.'

   Don je razmatrao svu trojicu dostojnih Ijudi. Smatrao je daje Kraksi najinteligentniji. Bjanko je sasvim sigurno bio najambi-ciozniji i najsnazniji. Aprile je vise bio suzdrzljiv covek, covek od vrline, covek blizi njemu samom. Ali je isto tako bio i bez milosti.

   Don Zino je, cak i na samrti shvatio daje Rejmonde Aprile taj koine je najpotrebnije dete. Najvise ce dobiti od detetove ljubavi i ucinice sve da nauci njegovog sina kako da prezivi u njihovom svetu izdaje.

   Don Zino je utonuo u tisinu. Naposletku rece: 'Rejmondo, ti ces mu biti otac. Sada mogu da pocivam u mini.'

   J-lonova sahrana bila je dostojna samog cara. Svi sefovi klanova na Siciliji dosli su da mu odaju postu, zajedno s mini-strima iz Rima, posednicima velikih imanja i stotinama podredenih iz svoje rasprostranjene organizacije. Na crnom konju koji je vukao mrtvacka kola, dvogodisnji Astore Zino, decacic uzarenih ociju, odeven u crni kaputic i sa crnim male-nim sesirom, sedeo je velieanstveno kao Rimski car.

   Kardinal Palerma vodio je sluzbu i saopstio: 'U bolesti i zdravlju, u nesreci i patnji, don Zino ostajao je iskreni prijatelj svima.' Zatim je preneo don Zinove poslednje reci: 'Predajem sebe Bogu. On ce mi oprostiti moje grehe, jer sam svaki dan nastojao da budem pravedan.'

   I tako je Rejmonde Aprile odveo u Ameriku Astorea Zina, nacinivsi ga delom svoje porodice.

8

Mario Puzo

Nijedan momak koji je bio zeljan fakultetskog obrazovanja nije mogao da bude odbijen zbog nedostatka novca ili kvalifikacija. Ukoliko su bili u vezi s njegovim klanom, njihovi snovi bili bi ispunjeni. Zakoni iz Rima nikada nisu mogli da opravdaju tradiciju Sicilije, pa stoga nisu ni mogli da budu punovazni; don Zino bi ih nadglasao, bez obzira na sve.

   Medutim, don je bio u svojim osamdesetim i tokom protek-lih nekoliko godina njegova moc pocela je da slabi. Podlegao je slabosti da ozeni veoma lepu mladu devojku, koja je rodila zdravo musko dete i umrla na porodaju. Njegov sin imao je sada dve godine. Starac je, znajuci da mu se kraj blizi i da ce se bez njega klan raspasti zbog mnogo mocnijih klanova Korleone i Klerikuzija, razmisljao o buducnosti svog sina.

    Sada se zahvaljivao trojici svojih prijatelja na ljubaznosti i postovanju koje su mu ukazali preSavsi tolike kilometre da bi saslusali njegovu molbu. Saopstio im je da bi zeleo da njegov mladi sin Astore bude odveden na neko sigurno mesto gde ce biti podizan pod drugacijim okolnostima, ali i u tradiciji coveka od casti, kao sto je on.

    'Mogu da umrem ciste savesti', kazao je, iako su njegovi pri-jatelji znali da je tokom svog zivota odlucivao o smrti stotina ljudi, 'ako se pobrinem za sigurnost svog sina. Jer u ovom dvo-godisnjaku nazirem srce i dusu pravog Mafioza, redak i skoro nestao kvalitet.'

   Rekao im je da bi zeleo da izabere jednog od njih trojice da bude staratelj ovom neobicnom detetu, kao i da bi s ovom odgovornoscu sledile bogate nagrade.

   'Cudno je to', rece don Zino, zamagljenog pogleda. Trema tradiciji, trebalo bi da je prvi sin pravi Mafiozo. Mada, u mom slucaju, morao sam da doguram do osamdesete da bi mi se san ostvario. Nisam sujeveran covek, ali da jesam, mogao bib. da poverujem da je ovo dete izraslo iz same Sicilijanske zemlje. Njegove  oci  zelene  su kao  masline  koje  rastu  na  mojim najboljim stablima. Poseduje sicilijanski osecaj za romantiku, melodiju, srecu.  Ipak, kada ga neko uvredi, ne zaboravlja, koliko god da je mlad. Ali mora bid usmeren.'

Zakon cutanja

   'Dakle, sta zelis od nas, don Zino?' upita Kraksi. 'Rado bih uzeo tvoje dete i podizao ga kao svoje.'

   Bjanko pogleda Kraksija skoro uvredeno. 'Znam decaka od dana kada je roden. Blizak sam mu. Ja cu ga uzeti kao svoje rodeno.'

Rejmonde Aprile je posmatrao don Zina, ne rekavsi nista.

'A ti, Rejmondo?' upita don Zino.

Aprile rece: 'Ako mene odaberes, tvoj sin ce biti moj sin.'

   Don je razmatrao svu trojicu dostojnih ljudi. Smatrao je da je Kraksi najinteligentniji. Bjanko je sasvim sigurno bio najambi-ciozniji i najsnazniji. Aprile je vise bio suzdrzljiv covek, covek od vrline, covek blizi njemu samom. Ali je isto tako bio i bez milosti.

   Don Zino je, cak i na samrti shvatio da je Rejmonde Aprile taj kome je najpotrebnije dete. Najvise ce dobiti od detetove ljubavi i ucinice sve da nauci njegovog sina kako da prezivi u njihovom svetu izdaje.

   Don Zino je utonuo u tisinu. Naposletku rece: 'Rejmondo, ti ces mu biti otac. Sada mogu da pocivam u mini.'

   Donova sahrana bila je dostojna samog cara. Svi sefovi klanova na Siciliji dosli su da mu odaju postu, zajedno s mini-strima iz Rima, posednicima velikih imanja i stotinama podredenih iz svoje rasprostranjene organizacije. Na crnom konju koji je vukao mrtvacka kola, dvogodisnji Astore Zino, decacic uzarenih ociju, odeven u crni kaputic i sa crnim male-nim sesirom, sedeo je velicanstveno kao Rimski car.

   Kardinal Palerma vodio je sluzbu i saopstio: 'U bolesti i zdravlju, u nesreci i patnji, don Zino ostajao je iskreni prijatelj svima.' Zatim je preneo don Zinove poslednje reci: 'Predajem sebe Bogu. On ce mi oprostiti moje grehe, jer sam svaki dan nastojao da budem pravedan.'

   I tako je Rejmonde Aprile odveo u Ameriku Astorea Zina, nacinivsi ga delom svoje porodice.

Prvo poglavlje

   JVada su blizanci Sturco, Frenki i Stejs, zaustavili automo-bil na prilazu Heskouvoj kuci, videli su cetvoricu veoma visokih tinejdzera kako igraju kosarku na malom dvorisnom terenu. Frenki i Stejs izasli su iz svog velikog Bjuika i Dzon Heskov pride da ih pozdravi. Bio je to visok covek, kruskaste grade; nje-gova proredena kosa bila je uredno zalizana oko celavog teme-na, a njegove male plave oci caklile su se. 'Upravo na vrerne' rece. 'Zelim da upoznate nekoga'.

   Igra na terenu se zaustavila. Heskov ponosno predstavi: 'Ovo je moj sin, Dzoko.' Najvisi tinejdzer pruzi svoju veliku saku Frenkiju.

   'Hej', rece Frenki.'Kako bi bilo da odigramo jednu?' * Dzoko osmotri dvojicu posetilaca. Bili su visoki preko metar osamdeset i izgledali su kao da su u formi. Obojica su nosila polo majice Ralf Loren, jedan crvenu, a drugi zelenu, sa drap pantalonama i patikama.

   Bili su privlacni, naociti muskarci, sportske grade, puni samopouzdanja. Bilo je ocigledno da su braca, mada Dzoko nije mogao da uoci da su blizanci. Pretpostavio je da su u svojim ranim cetrdesetim.

'Naravski', odgovori Dzoko dobrocudno. Stejs se ozari. 'Super! Upravo smo prevezli pet hiljada kilo-metara i treba nam da se malo razmrdamo.'

   Dzoko se okrete prema svojim drugovima, koji su svi bili preko metar i devedeset visoki, i rece: 'Oni ce igrati na mojoj strani protiv vas trojice.' Obzirom da je bio innogo bolji igrac, mislio je da bi bilo fer dad sansu ocevim prijateljima.

   'Samo polako s njima', Dzon Heskov naglasi klincima. 'Njih dvojica su sanio dva matorca koji vole da se muvaju.'

Tog kasnog decembarskog poslepodneva vazduh je bio tako hladan da je ledio krv. Zubato sunce na Long Ajlendu obasjava-lo je staklene krovove i zidove Heskovih staklenika s cvecem koji su bili samo fasada njegovog pravog posla.

   Dzokovi mladi drugari bili su mekani i igrali su tek da bi udovoljili starijima. Ali, odjednom su Frenki i Stejs poceli da prolecu pored njih i postizu koseve zakucavanjem. Dzoko je sta-jao zadivljen njihovoin brzinom; zatim su prestali da sutiraju na kos i dodavali su mu loptu. Nikada nisu dali kos van reketa jer je izgledalo kao da je u pitanju cast da se probiju i lako zakuca-

ju loptu.

   Protivnicki tim poceo je da koristi svoju visinu kako bi dodavali loptu preko matoraca, ali na njihovo iznenadenje dobi-jali su banane. Najzad je jedan od mladica izgubio strpljenje i nabio lakat Frenkiju u lice. Istog casa mladic je bio na zemlji. Dzoko nije znao kako se to zapravo odigralo, iako je sve po-smatrao. Ali onda je Stejs pogodio brata u glavu loptom i rekao: 'Ma, daj. Igraj, kenjatoru.' Frenki je pomogao decaku da ustane, potapsao ga po zadnjici i rekao: 'Ej, zao mi je.' Igrali su jos pet minuta, ali do tada, matorci su bili ocigledno iscrpljeni i klinci su ih potpuno okruzili. Naposletku su odustali.

  Heskov im je doneo sokove na teren dok su tinejdzeri bili okupljeni oko Frenkija, koji je uspeo svojom harizmom i pokazanom vestinom na terenu da privuce paznju. Frenki je zagrlio mladica kojeg je oborio. Tada je zablesnuo svojim osme-hom svetskog coveka, koji je sjajno pristajao njegovom koscatom lieu.

   'Dozvolite mi, moinci, da vam kao stariji dam poneki savet', rekao je. 'Nikad nemoj da vodis loptu kad mozes da dodas. Nikad se ne predaj, pa ni kada u poslednjoj cetvrtini gubis sa dvadeset koseva razlike. I nikada ne izlazi sa zenom koja ima viseodjednemacke.'

Svi mladici se nasmejase.

  Frenki i Stejs rukovali su se sa svim klincima i zahvalili im se na igri, a onda su posli za Heskovom u lepo uredenu kucu okrecenu u zelenu boju. Dzoko doviknu za njima: 'Ej, momci, stvarno ste odlicni!'

I

12

Mario Puzo

Zakon cutanja

13

   Kada su usli unutra, Dzon Heskov poveo je bracu na sprat u njihovu sobu. Imala je veoma glomazna vrata s jakom bravom koju je Heskov zakljucao za sobom.

Soba je bila velika, zapravo pre je to bio apartman s kupa-tilom. Tu su se nalazila dva odvojena kreveta - Heskov je znao da braca vole da spavaju u istoj sobi. U cosku se nalazio ogro-man sanduk okovan celicnom oplatom, s teskim metalnim ka-tancem. Heskov je otkljucao sanduk, a zatim podigao poklopac. Ugledali su nekoliko pusaka, automatsko oruzje, kutije sa muni-cijom i citav niz crnih geometrijskih oblika. 'Da li je ovo dovoljno?' upitao je Heskov. Frenki rece: 'Nema prigusivaca.' 'Nece vam trebati prigusivaci za ovaj posao.' 'Dobro', rece Stejs. 'Mrzim prigusivace. Nikada nista ne mogu da pogodim s prigusivacem.'

   'Okej', rece Heskov. 'Vi se momci istusirajte i sredite, aja cu se otarasiti klinaca i spremiti nam veceru. Sta mislite o mom klincu?'

'Dobar je decko', rece Frenki.

   'A kako vam se cini da igra kosarku?' upitao je Heskov pocr-venevsi malo od ponosa, tako da je jos vise licio na prezrelu flrusku.

'Izvanredno', rece Frenki.

'Stejs, sta ti mislis?' upita Heskov.

'Vise nego izvanredno', rece Stejs.

   'Ima stipendiju za Vilanovu', pohvalio se Heskov. 'Ceka ga NBA.'

Heskov je bio strog, ali brizan otac.

   Trebalo je da stignete sutra ujutru.' rekao je Heskov. 'Sklonio bih klinca da sam znao da dolazite danas. Ali kada ste telefonirali bilo je kasno da ga izbacim s prijateljima napolje.'

'Ma, u redu je', rece Frenki. 'Kakve ima veze.'

'Momci, bili ste dobri napolju s klincima', rekao je Heskov.

'Da li ste ikada razmisljali da odete u profesionalce?'

   'Jok', rece Stejs. 'Previse smo niski, samo metar i osamde-set. 'Camuge su suvise visoke za nas.'

   'Ne govori takve stvari pred detetom', uzasnut Heskov ga opomenu. 'On mora da igra s njima.'

'Ma, ne, ne', Stejs rece. 'Ne bih to nikada uradio.'

   Heskov se opustio i pijuckao je svoje vino. Voleo je da radi s bracom Sturco. Obojica su bili genijalci - nikada nisu postali pogani kao vecina olosa s kojim je imao posla. Imali su opusten stav prema svetu, koji se preslikavao i na njihov odnos. Bili su samopouzdani, sigurni i zato su zracili zadovoljstvom.

   Sva trojica jela su polako. Heskov im je ponovo napunio ta-njire direktno iz tiganja.

  'Oduvek sam zeleo da te pitam', Frenki se obratio Heskovu. 'Zasto si promenio ime?'

   'To je bilo davno', rece Heskov. 'Nisam se stideo sto sam Italijan. Ali, vidis, izgledam kao prokleti Nemac. S plavom kosom, plavim ocima i ovim nosem. Bilo je poprilicno sumnji-vo to sto imam italijansko ime.'

   Blizanci su se nasmejali, opustenim smehom punim razumevanja. Znali su da lupeta, ali im to nije smetalo.

   Kada su zavrsili sa salatom, Heskov je posluzio dupli espre-so i italijansko pecivo. Ponudio ih je cigarama koje su odbili. Drzali su se svog Marlboroa koji je pristajao njihovim izbora-nim, zapadnjackim licima.

   'Vreme je da predemo na posao', rekao je Stejs. 'Mora da je nesto veliko u pitanju, mace zasto bismo vozili pet hiljade jebenih kilometara? Mogli smo i da doletimo.'

   'Nije bilo bas tako lose', rece Frenki. 'Uzivao sam. Videli smo Ameriku iz prve ruke. Lepo smo se proveli. Ljudi po gradicima su sjajni.'

14

I

Mario Puzo

   'Neprevazideni', rece Stejs. 'Samo, to je ipak bila duga voznja.'

   'Nisam zeleo da ostanu bilo kakvi tragovi na aerodromu', rekao je Heskov. 'To je prvo mesto koje provere. A i dici ce se velika prasina. Varna, momci, ne smeta prasina?'

   'Macji kasalj za mene', rece Stejs. 'A sada, ko je taj jebeni neko?'

   'Don Rejmonde Aprile.' Heskov se skoro zagrcnuo gutlja-jem kafe dok je to izgovarao.

   Nastala je duga tisina i tada je po prvi put Heskov mogao da oseti njihov strah od smrti.

   Frenki polako rece: 'Naterao si nas da vozimo tri hiljade kilometara da bi nam ponudio taj posao?'

   Stejs se nasmesio Heskovu i rekao: 'Dzone, drago mi je da smo se videli. Sada nam samo isplati honorar za ubistvo i mi cemo da produzimo dalje.' Oba blizanca se nasmejase ovoj maloj sali, ali Heskov je nije shvatio.

   Jedan od Frenkijevih prijatelja u Los Andelesu, slobodni novinar, jednom je objasnio blizancima da iako mu casopis placa sve troskove da napise clanak, ne mora obavezno da znaci i^ia ce ga otkupiti. Oni bi samo platili mali procenat od ugo-vorenog honorara za clanak. Blizanci su usvojili taj manir. Naplacivali su cak i samo slusanje predloga. U ovom slucaju, zbog duzine puta, a i posto ih je bilo dvojica, honorar za ubistvo iznosio je dvadeset hiljada.

   A sada je bio red na Heskova da ih ubedi da prihvate taj zadatak. 'Don se povukaojos pre tri godine', rece. 'Sve njegove stare veze su u zatvoru. Vise nije mocan. Jedini koji bi mogao da nam pravi guzvu je Timona Portela, a on nece. Vasa nagrada je milion dolara, pola kada odradite posao, a druga polovina za godinu dana. Ali tokom te godine morale da se smirite. Sve je sredeno. Sve sto vi momci treba da radite, jeste da ispalite metke.'

'Milion zelembaca', rece Stejs. 'To je gomila love.' 'Mom klijentu je jasno da je upucati dona Aprilea veliki korak',  napomenu  Heskov.   'On zeli  najbolje.  Hladnokrvne

Zakon cutanja

strelce i neme partnere hladnih glava. A, vi ste momci jedno-stavno najbolji.'

   Frenki nije mogao, a da ne primeti: 'A i nema toliko tipova koji bi pristali na takav rizik.'

   'Pa da', prikljuci se Stejs. 'Moras s tim da zivis do kraja zivota. Stalno se osvrces da vidis ko ti je za petama, pa jos pan-duri i federalci.'

   'Kunem vam se', rece Heskov, 'njujorska policija nece ici do kraja. FBI nece ni prstom mrdnuti.'

'A donovi stari prijatelji?' upita Stejs.

   'Mrtvi nemaju prijatelje.' Heskov je zastao za trenutak. 'Kada se don povukao, presekao je sve veze. Nemate zbog cega da brinete.'

   Frenki se obrati Stejsu: 'Zar nije komicno da nam pri svakom sklapanju posla uvek kazu da nemamo zbog cega da brinemo?'

   Stejs se nasmeja. 'To je zato sto nisu oni ti koji povlace oroz. Dzone, ti si stari prijatelj. Verujemo ti. Ali sta ako gresis? Svako moze da pogresi. Sta ako don ipak ima stare prijatelje? Ti barem znas kako je on vladao. Bez milosti. Ako nas uhvate, necemo tek tako biti ubijeni. Provescemo prvo par sati u samom paklu. I jos stavljamo nase porodice na kocku. To znaci i tvog sina. Nece moci da igra za NBA iz groba. Mozda bi ipak bilo bolje da znamo ko placa za to.'

   Heskov se nagnu prema njima, rumen u lieu. 'Ne mogu to da vam kazem. Znate vec. Ja sam samo posrednik. I ja sam mozgao o svim tim sranjima. Mislite da sam jebeno glup? Ko jos ne zna ko je don? Ali on je nezasticen. Uveravaju me iz najvisih kru-gova. Policija ce samo povrsno da odradi posao. FBI-u se ne isplati da istrazuje. A celnici Mafije nece da se mesaju. Ne moze da ornane.'

   'Ni na kraj mi pameti nije bilo da bi don Aprile mogao da mi bude meta', rece Frenki. Ta pomisao prijala je njegovoj sujeti. Ubiti coveka koji je ulivao i strah i postovanje u svom svetu.

   'Frenki, ovo nije igra, nije basket', upozori ga Stejs. 'Ako izgubimo, necemo se rukovati i otici s terena.'

   'Stejs, to je milion dolara', rekao je Frenki. 'A Dzon nas nikada do sada nije ispalio. Mislim da treba da pristanemo.'

...