srpski za strance2.pdf

VE@BANJA I IGRE

U ovom delu se nalaze ve`be i igre za rad na ~asu. U stvari, radi se o naj~e{}em vidu

prakti~nih ve`bi na koji otpada najve}i deo lektorata posle prve godine u~enja i usvajanja

osnovnih znanja iz jezika, ali su unete mnoge primenljive i za prvu godinu jer je i na po~etku

po`eljan {to ~e{}i odmor od ud`benika kako bi se usvojeno znanje sistematski talo`ilo ponav-

ljanjem. Iskustvo nam govori da je granicu razlike izme|u ve`banja i igara ~esto vrlo te{ko po-

vu}i pa su se otud ova dva termina na{li jedan pored drugog, u istom poglavlju. Jedina uo~lji-

va razlika je da se pone{to od ovoga mo`e nazvati samo igrom a ne i ve`banjem i obrnuto, ali

su takvi primeri retki. Uglavnom se radi o kombinaciji. Na engleskom postoji zgodan termin

koji pokriva ono {to bi ovde najvi{e odgovaralo - game-like activities .

Osim postavljenih temelja ve`bi, u ovom poglavlju na}i }ete i niz saveta za odr`avanje

konverzacije na ~asovima. Koliko je to bilo mogu}e, ovde su sabrana iskustva za rad na srp-

skom kao stranom jeziku, uvr{}ena su i prilago|ena mnoga ve`banja i igre iz stranih ud`beni-

ka, a sva su i prakti~no proveravana, tako da je vrlo ~esto istaknuta napomena koje su poten-

cijalne prepreke u uspe{noj realizaciji svakog pojedina~nog ve`banja ili igre. Primeri koji su

ovde dati, kao i u prvom delu, mogu se prilago|avati nivoima, ali je ispred nazna~eno na koje

je nivoe najbolje primenljivo i za koje su nivoe ovde konkretno uvr{}eni primeri. Sistematiza-

cija je manje-vi{e proizvoljna upravo zato da bi se istaklo koliko je va`no stalno menjati na~in

rada na studijama ili kursevima kako pa`nja u~enika ne bi popu{tala. One uspe{nije igre i ve-

`banja mogu se ponavljati, ali je po`eljno uvek uneti neke izmene, a ako se kompletno pona-

vlja, onda uvesti neku restrikciju da bi igra bila te`a.

1. Na slovo na slovo

Ovu igru treba igrati isto kao {to je igraju deca. Zada im se jedno nasumi~no odabrano slovo,

da ne bude ni slovo na koje po~inje premalo re~i (kao d`, lj, |...), ali ni previ{e (p). Igra se igra

na ispadanje radi vi{e dinamike i radi motivacije u~enika da {to kasnije ispadnu i tako {to du-

`e ostanu u igri. Ovu igru ne treba previ{e forsirati jer brzo dosadi, ali je dobra ve`ba za obna-

vljanje starih i u~enje novih re~i. Student koji ka`e neku manje poznatu re~, bilo bi dobro da

objasni {ta ona zna~i. Ako ne ume, lektor je zapisuje na tablu i obja{njava njeno zna~enje. Pra-

vila ove igre su i ina~e fleksibilna i mogu biti manje ili vi{e restriktivna, zavisno od volje i na-

ravi predava~a ili vrste grupe s kojom se radi. Primera radi, mo`e se uvesti i pravilo da iz igre

ispada i onaj student koji ka`e re~ koju je neko ve} ranije rekao.

2. Kalodont

Tako|e igra za decu, s tim {to je ovde bolje ukinuti ispadanje iz igre. Lektor ka`e neku re~, sle-

de}i je prvi u~enik po redu koji treba da ka`e re~ koja po~inje na poslednja dva slova od re~i

koju je rekao lektor. Tako redom u krug. U igri su sve re~i u svojim osnovnim oblicima a jo{

jednu razliku u odnosu na tu igru kako se ina~e igra predstavlja i to da se mogu koristiti li~na

imena i geografski pojmovi, ali isklju~ivo lokalnog karaktera. To ograni~enje odre|uje lektor

sam, po volji.

3. Igra pokvarenih telefona

Ova poznata igra koju igraju sva deca sveta dobra je i za nastavu jezika. Najbolje da za po~e-

tak lektor prvi nekom u~eniku {apne re~enicu koju pre toga zapi{e na papir. Svaki student

onom pored sebe {apne samo jedanput re~enicu koju je ~uo, a zatim je zapi{e na papir tako da

ovaj kome je {apnuo to ne vidi. Igra se zavr{ava time {to poslednji student u nizu izgovara na-

glas re~enicu koju je ~uo a zatim se vr{i rekonstrukcija od po~etka do kraja da se utvrde sve fa-

ze zabune. Preporu~uje se za ni`e kurseve ali je mogu igrati i vi{i.

4. Konsonantske grupe

Na ove igre logi~no se nadovezuju jo{ neke varijante igara sa slovima i re~ima. Jedna od mo-

gu}ih varijanti je da se studentima zada neka vi{e ili manje ~esta konsonatska grupa, na primer

sk, zg, st, pr, ps i sl. pa da onda igru igraju dalje kao po pravilima igre na slovo na slovo, s tim

da se ove konsonantske grupe mogu na}i u bilo kojem polo`aju u re~i, ne samo na po~etku.

Daljim varijacijama: smanjivanjem u~estalosti pojavljivanja konsonantskih grupa, kao i uvo|e-

njem bodovanja, ovakve igre dobijaju na dinamici. Studenti se mogu podeliti i u grupe, a pre

samog po~etka igre pustiti nekoliko minuta da u svoje sveske zapi{u {to vi{e primera.

5. Toplo - hladno

Jo{ jedna de~ja igra primenljiva na nastavu jezika. Ipak, kao i obi~no, potrebno je uneti neke

izmene.

U odsustvu jednog studenta ostali negde sakriju neki predmet. Kad se vrati, u~enik koji tra`i

negde u u~ionici predmet ne treba da se kre}e. On taj predmet tra`i samo postavljaju}i pita-

nja, ostaju}i na svom mestu. Dakle, pogodnije su u~ionice sa {to vi{e name{taja, ure|aja; ka-

bineti, laboratorije, ili, jo{ bolje, igrati igru tokom izleta negde u parku, dvori{tu, ba{ti, borav-

ka u prirodi, bilo gde van u~ionice.

Ostali studenti mu odgovaraju sa toplo i hladno , a po`eljna su i gradiranja kako to i deca rade:

vru}e, jako vru}e, vrelo, vatra, ledeno, led ledeni i sl. Igra je pogodna za po~etne kurseve radi

usvajanja pade`a i predloga ( na klupi, iza klupe, pored table, uza zid, u fioci, van u~ionice i sl.)

6. Sastavi re~i (anagrami)

Studentima se zada nekoliko slova. Najbolje da lektor unapred spremi primere sa {to u~esta-

lijim slovima, ali za vi{e kurseve izazov je ba{ u onima koja se re|e pojavljuju. Igra se igra po

sistemu anagrama - bilo koje slovo mo`e se na}i na bilo kom mestu u re~i. Najbolje je studen-

tima zadati izme|u {est i deset slova, ali da nastavnik unapred izvr{i izbor na osnovu toga {to

}e biti siguran da postoji jedna ili vi{e re~i od svih slova koje su u igri. Ne mora, naravno. Kri-

terijum mo`e biti i da se prona|e kombinacija slova od koje se zasigurno mo`e napraviti {to

ve}i broj re~i. Igra se mo`e igrati i pojedina~no i u grupama i ima vi{e varijanti. Unapred za-

data slova mogu se samo ispisati na tabli ili se od{tampati na papiri}e i podeliti studentima ili

grupama. U svakom slu~aju, treba im ostaviti vremena da sami poku{aju da se sete {to ve}eg

broja primera (mo`e i za doma}i uz ve}i broj anagrama). Kad zavr{e, po~inje student ili grupa

koja prijavi re~ od najve}eg broja slova. Mo`e se igrati i na poene.

Primeri:

VARITASIT (rastaviti, stvarati, satirati, vatrasti, artista, starati, staviti, stariti, stativa, svariti,

vratiti, titrava, svirati, vrstiti, rastrti, trista, saviti, satira, variti, varati, satrti, stativ, stvari, stra-

va, Istar, Istra, vrsta, rasti, stvar, vatra, trava, vrata, sitar, rvati, tvist, star, rast, tvar, sati, trti,

Sava, Tara, Tisa, vata, tast, vrat, rata, sita, rita, vist, rat, siv, var, sav, svi, vir, tas, sir, ris...);

STRIPARKO (prostirka, pokrasti, okrasti, prskati, pritoka, krasota, prostak, porasti, potisak,

kositar, korist, patika, prosta, srkati, korita, rokati, Sokrat, pastir, istok, prkos, krsta, pasti,

porta, strip, sorta, prsti, sport, korpa, Kosta, taksi, pisak, kosti, tisak, trska, krst, park, star,

kras, osip, stop, post, spot, kosa, kist, rika, kita, skot...)

DRANICASI, ANISECPET, TARNATIC, ZITU^E[NI...

Varijanta ove igre su piramide koje se mogu sakupiti iz enigmatskih ~asopisa (v. literaturu).

Tako|e vrlo sli~na igra ovoj je i scrable, ali nju je nemogu}e igrati na ~asu s ve}im grupama,

Dobra je, me|utim, za grupe od troje-~etvoro u~enika.

Ima jo{ jedna varijanta ove igre koja je mo`da i najbolja za grupe od desetak studenata na

nekom od srednjih i vi{ih nivoa. Lektor treba unapred da spremi kartice sa slovima, barem oko

100, s tim da ih raspodeli po u~estalosti, dakle da bude oko 65% suglasnika a ostalo da budu

samoglasnici me|u kojima }e biti najvi{e A, E i I, a ne{to malo manje O i U. Isto va`i i za sug-

lasnike. Dakle, najvi{e P, S, T, D i sl. a najmanje, mo`da najvi{e po jedno D` i \. Studenti se

zatim podele u dve ekipe. “Vo|e” ekipa zatim licitiraju slova jedno po jedno tra`e}i samoglas-

nik ili suglasnik, recimo do 10 slova. Dobijena slova lektor pi{e na tabli onim redom kojim su

izvu~ena. Od tog momenta meri se vreme. Najvi{i limit mo`e da bude minut i po do dva. Ona

ekipa koja ima re~ sa najvi{e slova je pobednik u tom krugu. Drugi kriterijum mo`e biti broj

sastavljenih re~i, ali da se priznaju, naravno, samo re~i u svojim osnovnim oblicima - dakle

glagoli u infinitivu, imenice i pridevi u nominativu jednine i mno`ine neodre|enog vida, sve-

jedno u kom rodu.

Napomena: U ovoj igri ~esto se javljaju razne vrste problema. De{ava se da ni sam lektor ne

mo`e biti siguran da li neka re~ zasigurno postoji u jeziku, a po{to nije uvek u prilici da u blizi-

ni bude neki pove}i re~nik, najbolje je takve re~i ostaviti po strani za naknadnu proveru.

Tako|e, igra nije fer ukoliko studenti tokom igre dopisuju re~i, {to je skoro nemogu}e spre~iti.

Zbog ovakvih ograni~enja, najbolje je na licu mesta proceniti do koje mere se mogu tolerisati

improvizacije tokom igre.

7. Narodne poslovice

Svaki u~enik napi{e u svesku po tri poslovice na svom maternjem jeziku (mo`e i vi{e, zavisno

od grupe) i bukvalno ih prevodi na srpski. Onda u krug jedan po jedan ~itaju te poslovice i,

ako je potrebno, na srpskom obja{njavaju {ta one zna~e. Na kraju, lektor daje analognu srp-

sku poslovicu i zapisuje je na tabli (ukoliko postoji, a naj~e{}e postoji). Studenti to prepisuju

u svoje sveske ili re~nike.

8. Poslovice i izreke

Ova igra izvodi se po principu dosta ra{irenog kviza poznatog na televiziji naj~e{}e pod imenom “To~ak

sre}e”.

Lektor unapred spremi veliki spisak narodnih poslovica i izreka. One ne moraju biti isklju~ivo srpske. Na

tabli on napi{e crtice umesto slova od neke izabrane poslovice. Studenti redom govore slova za koja pret-

postavljaju da bi ih moglo biti u toj poslovici. Kako ko neko slovo ka`e, lektor ga ispisuje na crtice na me-

stima na kojima se pojavljuje. Kad neko ka`e slovo kojeg nema, krug se nastavlja i onda je na redu sle-

de}i u~enik. Onaj koji prvi vidi re{enje, bez obzira da li je na njega red ili nije, javlja se da bi poga|ao. Po-

bednik je onaj ko prvi pogodi i u slede}em poga|anju on ima prednost. Samo prvu re~enicu, tj. izreku ili

poslovicu, ispisuje i vodi lektor na tabli. Od slede}eg kruga, studenti se sami smenjuju na tabli.

Ovo je najjednostavniji na~in igranja ove igre, ali ju je mogu}e dinamizirati bodovanjem i podelom stu-

denata po grupama. Ovaj drugi na~in se preporu~uje za ve}e grupe. 1

Primer:

__ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __

B O LJ E S P R E ^ I T I

N E G O L E ^ I T I

9. Ve{ala

Jo{ jedna poznata de~ja igra pogodna za u~enje, uz male izmene pravila.

Grupa se podeli u dva tima, a lektor na tabli napi{e onoliko crtica koliko ima re~ koju je smis-

Vidi literaturu

lio. Prvi tim po~inje da poga|a govore}i slova. Ako ka`e slovo koje postoji u re~i, lektor ga

upisuje na liniju a ta ekipa dobija pravo ponovo da poga|a. Dakle, ako je lektor smislio re~

DECEMBAR, posle dva uspe{na poga|anja na tabli bi moglo da pi{e:

___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___

^i~a Gli{a 1 ^i~a Gli{a 2

Kad ekipa ka`e slovo kog nema na tabli, lektor joj crta glavu ^i~a-Gli{e na tabli, a pravo da

poga|a dobija druga ekipa i tako dok neko ne pogodi ili dok neka ekipa ne popuni celog

~ove~uljka koji se sastoji od {est poteza, {to zna~i da ima pravo pet puta da pogre{i.

Napomena:

Deca obi~no ovu igru igraju sa crtanjem celih ve{ala na kojima treba da visi ~ove~uljak ~ime se

pove}ava mogu}nost broja gre{aka, ali se igra u tom slu~aju pokazala kao suvi{e laka za grupe

u~enika. Ona je zgodna i za vi{e nivoe i dobro ju je igrati pri kraju godine ili semestra, kako bi

se utvrdile u tom periodu nau~ene re~i. Izuzetno, grupa se mo`e podeliti i na vi{e timova od

dva, ako je grupa ba{ velika, ~ime se pove}ava i broj ve{ala, pa lektor mo`e prozvati i jednog

u~enika da mu bude asistent tokom igre.

10. Najmanje dve stvari koje...

Ovo je korisna i zabavna leksi~ka ve`ba. Ovde su navedeni primeri za ni`e nivoe, ali ve`banje

se mo`e zakomplikovati pove}avanjem broja primera i uvo|enjem apstraktnijih pojmova (npr:

navedi najmanje pet stvari koje se ljuljaju, `ivotinja koje se kre}u skakanjem, stvari koje su ti

tu`ne... i sl.). Najbolje je dati studentima da ovo rade kod ku}e, za doma}i, pa da onda na ~asu

u krug ~itaju odgovore.

Navedi najmanje dve stvari koje:

1. su vrlo skupe

2. mo`e{ da koristi{ za pisanje

3. lepo miri{u

4. su dovoljno male da stanu u tvoj d`ep

5. su opasne

D E E

Plik z chomika:

Inne pliki z tego folderu:

Inne foldery tego chomika: